Zanimljivosti

Izaberite veličinu fonta: A A A

06. Jul 2009.

Kockarnice i magacini proterali bioskope

Autor: Ljilja Perović

Nekada najposećenije kuće filmova u centru grada zjape prazne i propadaju. – Od 45 bioskopa u prestonici, od kojih 24 u vlasništvu „Beograd filma", danas radi samo jedan

„Daj gas, Helga!”, „Baci to iz ruke!”... odzvanjali su nekada komentari iz zadnjeg reda u bioskopima, dok je glumica improvizovala porođaj i mladi zaljubljeni par u filmu doživljavao prvo ljubavno iskustvo. Zatim bi se orio smeh i nizali se komentari uz semenke i suncokret. Emotivci su ridali na sav glas, a vragolasti mladić koristili priliku da u mraku prigrabe i poljube lepšu polovinu. Odlazak u bioskope u centru grada bio je svečani događaj. Tražio je ugledno odelo, džentlmensko držanje i drugarsko raspoloženje. Znalo se ko ide u koji pa su se Beograđani delili po filmskoj orijentaciji na „karatiste”, „ljubiće”, „hororce” ili „akcione momke”...

Prestonica je imala čak 45 sala, a samo u vlasništvu „Beograd filma”, najveće kuće za distribuciju, proizvodnju i prodaju filmova, osnovane 1946. godine, bila su 24 bioskopa. Danas radi samo jedan!

Krivce za zaključane bioskopske brave filmski stručnjaci vide u pirateriji koja je vladala i pre više od 20 godina, u „eri” video kaseta. Ali, tada je kroz naše bioskope ipak prolazilo po sedam miliona ljudi godišnje, a filmska industrija SAD i dan-danas pravi zaradu od devet milijardi dolara godišnje.

Zbog toga Zlata Petrović, član izvršnog odbora malih akcionara „Beograd filma”, tvrdi da za propast bioskopa nisu krivi Beograđani koji ih i dalje vole, već to što filmovi nemaju gde da se prikazuju. Propali su pod izgovorom da lokacije na kojima se nalaze nisu adekvatne za modernu bioskopsku delatnost, ali jesu za čarapare i magacine.

– Jedino radi „Balkan”, ali u planu je i da se u njegovom podrumu napravi kockarnica. Na mestu ostalih niču kazina, seks šopovi, kafići... „Drina” je prodata za 600.000 evra, „Central” je kupljen za milion, a bioskop „Jedinstvo” za 750.000 evra – ogorčeno priča Petrovićka za „Politiku”.

Gašenjem bioskopa, naneta je neprocenjiva šteta „Beograd filmu”, osnovanom 1946. godine i uništen je kulturni život grada. 

Na Trgu Republike, 1930. godine izgrađen je „Jadran” u kome je publika gledala premijere i dobre domaće filmove. Rasprodat je i pretvoren u kafeteriju.

– Posle privatizacije predstavljao je prvi digitalni bioskop ali nije uspeo, planski, da profitira jer su se u njemu prikazivali prevaziđeni dokumentarci. Uklonjena je svima dobro poznata stara velika reklama, koja se mogla videti iz aviona i tako je Jadran izgubio „šmek”. Pred zatvaranje sam otišla u bioskop i nisam umela da nađem ulaz u salu. Majka mi je pričala da je život ostavila u „20. oktobru” u Balkanskoj ulici. Posle sam i ja, kao i mnogi Beograđani, nastavila njenim stopama. I on je zatvoren, a tamo sam viđala slot mašine – priča naša sagovornica i opisuje da „20. oktobar” zauzima pet spratova i čak devet podnivoa, sa dve bioskopske sale od po 470 mesta. Na vrhu zgrade je velika terasa, korišćena za projekcije na otvorenom, sa pogledom na centar i ušće. Prodat je sa ostalih 13 bioskopa za ukupno devet miliona evra, odnosno 500 evra po kvadratu, daleko ispod tržišne cene.

„Kosmaj” na Terazijama propada pod izgovorom da nema publike. Na ulazu u „Partizan”, sada u firmu „Beopan”, nalazi se seks šop, a nekada su filmadžije tamo gledale karate filmove i najbolje porniće.

Kažu da je gledanje filma u „Partizanu” bilo nezaboravno iskustvo.Osim indijskih melodrama i „krevetskih akcija”, konstantno su se vrteli filmovi Brusa Lija. Ljubitelji karatea, uglavnom Romi, pravili su „nunčake” od drške od metle, povezivali ih lancem ili kanapom i tukli se u toku projekcija, da bi po završetku, obračune nastavili ispred bioskopa.

– Za „Kozaru” me duša boli. Za vreme bombardovanja radnici su odvajali od usta samo da joj kupe kvalitetno ozvučenje. Bila je najposećenija sala u gradu. Osavremenili smo je, preživela je bombe, da bi je prodali za siću i pretvorili u magacin. Osim pacova, posećuju je samo ulični trgovci koji u oronulim prostorijama za male pare čuvaju robu. Većinski vlasnik je pokušao da proda i „Zvezdu” na Terazijama sa desetak kancelarija, ali nismo dozvolili jer nam duguje plate pa smo stavili administrativnu zabranu na prodaju. Većinski vlasnik je otvorio salu na kratko, prikazivao stare filmove koje je uzimao iz naših magacina pa publike nije bilo. Zatvorena je i niko ne zna šta će biti s njom – uzdiše Zlata.

„Zvezda” je najstariji bioskop u gradu, podignut 1911. godine pod imenom „Koloseum”. U njoj je 1929. godine prikazan prvi tonski film u Srbiji – „Dama sa trotoara”, sa meksičkom glumicom Lupe Velez.

Na ogromnom „Odeonu”, na odličnoj lokaciji, u Ulici Narodnog fronta, u kome su se nekada uz koktel, cigarete i nešto za „nabosti” gledali filmovi, stoji katanac. Isto je i sa „Voždovcem” čija je imovina prešla na firmu „Beovona” za male pare. Oko njega se mnogi grabe dok propada. Sudbinu sa njima dele „Fontana” i „Slavica”. „Slavija” je odavno srušena, dok je „Drina” pretvorena u kockarnicu u okviru lanca „Aleksandar”. 

– Javnost ne zna da se u Košutnjaku nalazi zgrada sa ogromnim prostorijama i celokupnom mašinerijom za proizvodnju i distribuciju filmova. Pripala je većinskom vlasniku uz dva ili tri stana koje niko nije hteo da dodeli zaposlenima. U nekim od ovih prostorija žive radničke porodice, koje su mi rekle da će verovatno ostati bez krova nad glavom jer ih teraju da se isele što pre – tvrdi naša sagovornica.

Ona za „Politiku” kaže i da malo ko zna da je „Beograd film” imao i divnu letnju bioskopsku baštu „Beograd” u Bregalničkoj ulici, ali da je niko ne spominje.

– Navodili smo je u popisima imovine i posle toga je jednostavno nekako „zabašurena” i prodata za siću. Kao i svi bioskopi čija je sudbina nepoznata, a koji još nisu pretvoreni u kockarnice, čarapare ili seks šopove, čeka je promena delatnosti – istakla je Zlata.

Preuzeto iz lista Politika, 6. jul 2009.

Komentari: 0 Pogledajte komentare | Pošalji komentar