Kustendorf 2010

Izaberite veličinu fonta: A A A

18. Januar 2010.

Dubravka Lakić: Veća ponuda, bolji izbor

Studentski filmovi: „Baba", „Tamo gde sunce ne žuri", „Život koji pristaje", „Naš brod je naša adresa", „Dobra volja", „Ritam gitara, prateći vokal", „Sanjari", „Lernavan" i „Bez kraja"

Nema sumnje, selekcija filmova u ovogodišnjem takmičarskom programu studentskih filmova na 3. Kustendorf festivalu, bolja je nego prethodnih godina. Za učešće se prijavilo više od 400 filmova pa je mogućnost izbora bila veća,a posao za selektorku Dunju Kusturicu samim tim i znatno teži. Zato  je program i znatno kvalitetniji. Odabrano je 28 vrlo dobrih filmova, pa žiri u sastavu: Maržan Satrapi, Sara Drajver i Džonatan Vajstal, nema nimalo lak posao.

U prva četiri festivalska dana po načinu tretiranja teme, rediteljskog promišljanja i jasnog autorskog stava, izdvojilo se čak devet studentskih filmova. Češka autorka Zuzana Kirhnerova- Špindlerova, svojim dvadesetominutnim igranim filmom „Baba”, s kojim je proletos pobedila u kanskom programu „Sinefondasion”, opravdala je dobar glas praške FAMU na kojoj je diplomirala i nastavila magistarske studije. Priča o tinejdžerki koja mora da čuva svoju onemoćalu baku dok joj majka radi u noćnoj smeni, smeštena u mikroprostor jednog sirotinjskog radničkog stana, mnogo je više od priče o odrastanju. Ovo je i esej o generacijskom sukobu, suočavanju sa starošću i smrti, i vizuelno znalački izvedena psihološka drama.

Odličan utisak ostavio je i osamnaestominutni dokumentarni film „Tamo gde sunce ne žuri” poljskog studenta Mateja Bobrika (akademija u Lođu), ponudivši izvrstan primer malog egzistencijalističkog filma. Hvatajući fine detalje iz svakodnevice žitelja jednog malog sela usred poljske nedođije, Bobriku je pošlo za rukom da sa puno duha „uhvati” ona tanana stanja između života, ljubavi, okruženja, prelepe prirode i smrti...

Francuski student Emanuel Mare u svom belgijskom filmu „Život koji pristaje”, u svega 14 minuta, minimalističkim sredstvima, u ambijentu Ikeine prodavnice nameštaja, gradi duboku emotivnu dramu razvedene žene koja čeka da sazna kod koga će njeni mali sinovi odlučiti da žive.

Najveće festivalsko iznenađenje svakako je kratki dokumentarni film iz Bangladeša „Naš brod je naša adresa”. Njegova autorka Širopa Purna najmlađi je učesnik Kustendorf festivala na koji je stigla u pratnji svoje majke, jer će ove godine napuniti tek 12 leta. Iako još dete, Širopa je „iskusan” filmski autor – za prethodni film „Petoprste lutke” osvojila je Unicefovu nagradu, a za „Naš brod je naša adresa”, uzbudljivu storiju o preživljavanju Cigana u Bangladešu koji svoju decu podižu na malenim čamcima duž zagađene reke Turag– nagrade u Njujorku i Čikagu.

Najviše uzbuđenja u bioskopskom mraku izazvao je adrenalinski igrani meksički film „Dobra volja” Ivana Lomelija (18 minuta), dinamična i izvrsno slikana drama o mladiću Felipeu koji je na najteži mogući način naučio da dobre namere nisu uvek dobrodošle. U svega nekoliko sati u miljeu sirotinjskih favela Meksiko Sitija, dobronamerni Felipe će proći kroz serijal životnih apsurda i skončati, ni kriv ni dužan, kao žrtva razjarene mase...

Izoštrena tačka gledišta, zrelo promišljanje kadra i dobra glumačka podela krase „Ritam gitaru, prateći vokal”, novi kratki igrani film Pančevca i studenta beogradskog FDU Ognjena Glavonića, koji se već proslavio svojim „Tostom” i „Živanom Pujićem Džimijem”. U dvadesetak minuta Glavonić nudi intimističku priču o mladiću koji provodi dan spremajući se da uradi nešto što je trebalo da učini mnogo ranije – da izjavi ljubav devojci koju voli od detinjstva... Glavonićev film je jedan od svega dva srpska filma koja su ove godine prošla selekciju u takmičarskom programu Kustendorfa.

Srpski se govori i u britanskom filmu „Sanjari” Metjua Moda, snimljenom u Beogradu uz učešće srpskih članova autorske ekipe, glumaca i naturščika. Šta se dešava kada deliš san sa nekim drugim i šta ako se desi da neko sanja istu stvar kao i ti, iste noći u isto vreme, pitanja su na koja je Mod efektno i autorski sveže odgovorio u svega četiri minuta. Osim  Mladena Andrejevića, u filmu o snolikom sećanju na prvi poljubac u životu, igra i novinarka „Politikinog Zabavnika” Mirjana Ognjenović i njen suprug, snimatelj Veljko Radosavljević, dok je direktor fotografije beogradski student Mikša Anđelić, a montažer Bojan Kosović...

Litvanijski film „Lernavan” Marata Sargsjana, film je atmosfere i visoke ekološke svesti, dok je za sada apsolutni festivalski hit animirani film „Bez kraja”, koji je bugarski student režije i animacije Blagoja Kostov posvetio svojoj mami. U svega nekoliko sekundi, na nivou šale o dva molera koji zviždučući, svako sa svoje strane, farbaju i prefarbavaju zid u crno i belo i tako beskrajno, rađa se inteligentan i snažno metaforičan film o besmislu ljudskog života u kontekstu političke svakodnevice.

Preuzeto iz lista Politika, 18. januar 2010.g.

Komentari: 0 Pogledajte komentare | Pošalji komentar